UVOD

"Nintendo-generacija nam je upravo uputila poziv za buđenje".
(lik sa hakerskim pseudonimom Cereal Killer u filmu 'Hakeri', 1995.)1
slika levo: Klizač, univerzalni simbol hakera

Prva svetla Interneta zatreperila su 29. oktobra 1969. godine, svečano se gaseći odmah nakon što su otposlana samo dva slova, 'L' i 'O' [1]; no, bez obzira na taj početni neuspeh, 'kolektivna halucinacija' [2, str.51] je rođena. Danas se naši svakodnevni životi, društveni odnosi koji proizilaze iz njih i materijalna kultura stvaraju, oblikuju i preoblikuju i međusobno posreduju kroz tu halucinaciju. Od oblakodera severne hemisfere do proplanaka tropskih šuma Južne Amerike, pa sve do ma kog konzervatorskog odeljenja/ateljea, Internet svakodnevno menja način na koji stupamo u kontakt sa drugim osobama i spoljnim svetom. Ovaj tekst se fokusira na moguće dodirne tačke konzervacije i 'sajberspejsa'; takođe, može se razumeti i kao auto-etnografska studija autora URŽ (da iskoristim internet-nomenklaturu) [u originalu IRL, skraćeno od "In Real Life", u-realnom-životu, prim. prev.] konzervatora etnografskih predmeta, kao i njegove uloge u okvirima sajberspejsa. Konačno, ovaj tekst istražuje moguća razumevanja koja bi konzervatori mogli da postignu u okviru muzeja, muzejskih zbirki i šire publike, kroz zajedničko prihvatanje novih tehnologija i digitalne kulture.

HAKERISANJE KAO METAFORA: Hakerska zajednica (ili sub-kultura) je odigrala značajnu ulogu u razvoju Interneta i digitalne kulture, i ovaj tekst ukazuje na činjenicu da bi konzervatori mogli da iskoriste ideje hakerske zajednice podjednako kao metaforu i kao sredstvo za razumevanje veze između konzervacije i Interneta. Halpin [3, str.162] predlaže: "Svi moramo biti tehnolozi, pronalazeći ono što se u kompjuterskom žargonu naziva hakerisanje: elegantan i pametan način da rešimo problem koristeći materijale koje imamo pri ruci". Ovaj autor izražava nadu da će konzervatori odmah prepoznati situaciju iz svog svakodnevnog rada; posmatrajući sopstveni radni prostor i pitajući se koliko instrumenata, alata i materijala koje koriste su originalno načinjeni za upotrebu u konzervaciji, a koliko ih je adaptirano za tu upotrebu (hakerisano)? "Počeci hakerske kulture u današnjem obliku mogu se pratiti do 1961. godine, kada je MIT nabavio prvi PDP-1 uređaj" [4, pogl. 3]. Savremeni alati za programiranje, sleng i hakerska kultura nastali su na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) i, pored činjenice da postoji veći broj tekstova o hakerima, oni veoma variraju u smislu vrednosti i tačnosti podataka. Upoznavanje sa radovima koje su pisali sami hakeri pruža bolji uvid u razumevanje te kulture, i mada ne postoje zvanični 'kanonski' tekstovi o njoj, postoje oni koji se bave definisanjem hakerisanja i hakerske kulture [4, 5], kao i njenom istorijom [6, 7]. No, u hakerskom duhu, predlažemo da se u to uverite sami. Uzeti svi zajedno u obzir, ovi tekstovi mogu da sugerišu 'hakerski' pristup kulturnom nasleđu, tehno-konzervaciju, konzervatora-programera, programski jezik koji će se koristiti za konzervaciju kulturnog nasleđa. Jedan od aspekata hakerske kulture koji je bitno razumeti je etika. "Hakerska etika je njihov poklon nama – nešto što ima vrednost čak i za one koje uopšte ne zanimaju kompjuteri" (6, Uvod). Ova etika može se sumirati na sledeći način:

- pristup kompjuterima i ma čemu što može pružiti znanje o svetu trebalo bi da bude potpun i bez ograničenja. Uvek se valja pokoriti imperativu praktičnosti!
- sve informacije trebalo bi da budu dostupne svima,
- ne verujte u autoritet, promovišite decentralizaciju,
- hakere bi trebalo vrednovati prema kvalitetu onoga što rade, a ne prema kriterijumima kao što su diploma, godine, rasa ili pozicija,
- umetnost i lepota mogu se stvoriti i na kompjuteru,
- kompjuteri mogu da promene ljudski život nabolje.

EVOLUCIJA MREŽE: OD VERZIJE 1.0 DO VERZIJE 2.0


slika gore: Eniac, (Elektronski Numerički Integrator i Kompjuter), prvi kompjuter sa širom primenom (oko 1947-1955).

Mreža je postala sveprisutni deo svakodnevnog života za veliki broj konzervatora širom sveta. Poznata još i kao Web, WWW ili W3, ona je "mreža čvorova informacija pre nego hijerarhijsko stablo ili uređena lista"[8]. Na kineskom jeziku zove se wŕn wéi wăng, što se uklapa u 'www-prefiks' a u bukvalnom prevodu znači 'mreža bezbrojnih dimenzija'[9]. Bez obzira na značajne probleme u vezi sa pristupom[10], u ovom tekstu Internet se tretira kao istinski globalni fenomen, u okviru koga haker iz Bangalora piše jednako važan deo kompjuterskog koda kao i istraživač sa Berkli Univerziteta. Ipak, mada je ovo sistem koji nema jezgro i periferne ideologije, na šta smo naviknuti u svim aspektima života, on ima svoje granice (granice sajberspejsa) na kojima se istražuju njegove mogućnosti i zloupotrebljavaju njegove mane, praveći stalno pomerljivu ne-geografsku virtualnu granicu u okviru same Mreže.

I mada su konzervatori retko bili na graničnim područjima sajberspejsa, tačno je reći da "ideja o tome da konzervatori razmenjuju informacije putem Interneta nije nova"[11] i da su se rano navikli na upotrebu Internet tehnologija, naročito u okviru kulturnog sektora. Dobar primer za ovu tvrdnju je oduvek popularna Conservation Distribution lista [mejling- lista, poznatija pod skraćenicom DistList - prim. prev]: "DistList je bila prva mejling lista orijentisana ka bibliotekama, muzejima i arhivama na Mreži"[12], pošto je 1987. godine promovisana na (ne-elektronskoj) oglasnoj tabli godišnjeg skupa Američke konzervatorske asocijacije (ACA). Konzervatori su rano prihvatili i trenutno moderni koncept Mreže 2.0. Ipak, o značenju i značaju ovog pojma i dalje se raspravlja. Tim Berners Li, 'pronalazač' Interneta, u jednom intervjuu je rekao: "Svrha Mreže 1.0 je bila povezivanje ljudi. To je bio interaktivni prostor, a mislim da je Mreža 2.0, naravno, žargonski izraz u čije pravo značenje niko nije siguran. Ako Mreža 2.0 za Vas znaci blogove i Vikipediju, onda to znači povezivanje ljudi. Ali to je ono što je Mreža bila od samog početka"[13]. Tačno je rečeno da se nije promenila tehnologija, nego ljudi – što će reći da ljudi sada razmišljaju o Internetu na drugačiji način[14]. Uprkos ovakvim terminološkim neusaglašenostima, 'Mreža 2.0' je postala sinonim za interaktivnu prirodu Interneta, posebno za kolaborativnu prirodu sadržaja koji kreiraju sami korisnici, a koja se razlikuje od prethodne prakse jednosmernih veb-sajtova.

ISTRAŽIVANJE MREŽE 2.0: Jedna od značajnih karakteristika Mreže 2.0 je međuljudski kontakt posredstvom Interneta. Lari Sanger, jedan od tvoraca Vikipedije, je komentarišući njen uspeh, u jednom intervjuu rekao: "To je zajednica isto koliko je i enciklopedija"[15]. Ta zajednica ne pruža samo informacije u člancima već, što je ključno za konzervatore, takođe i brine o njihovom održavanju (cf.[16]). Stvaranje zajednice samo po sebi nije ništa novo, no ono što je novo je umreženi model saradnje koji se razvio iz zajednice[17]. Na drugom mestu Širki[18] govori o ovom modelu koji postoji "ne kao struktura, vec kao čin ljubavi". Osnovu ovog modela Anderson[19] naziva 'dugačkim repom', a Širki[20] 'saznajnim viškom', dok su oba termina bazirana na onome što se u matematici naziva 'zakon raspodele moći' u najširem smislu tog pojma [21]. Ova raspodela je rezultat najšire moguće saradnje. Sugeriše se da konzervatori "po prirodi posla prihvataju ovakav model saradnje, jer često imaju istovremeno ulogu eksperta i ulogu saradnika"[21].

Neki aspekti Mreže 2.0 su već široko prihvaćeni u okviru konzervatorske profesije - blogovanje, predstavljanje projekata putem Flikra i korišćenje društvenih mreža. Moguće je da je ubrzani porast broja blogova iz oblasti konzervacije posledica činjenice da "tehnologija ima najveći efekat onda kada menja način na koji se ljudi upoznaju i komuniciraju" [22, str.4]. Ovo nas podseća na činjenicu da "blogovi nisu oblik komunikacije, već medij kroz koji se odigrava komunikacija"[23]. Ovim se želi reći da su medij za dvosmernu komunikaciju. Sa izuzetkom Vikipedije, izgleda da su konzervatori najšire prihvatili socijalne mreže od svih aplikacije koje nudi Mreža 2.0. "Ono što čini socijalne mreže jedinstvenim nije činjenica da dozvoljavaju pojednicu da upozna strance, vec radije da omoguće korisnicima da sopstvene socijalne mreže artikulišu i učine vidljivim"[24]. Ova artikulacija je dovela do ubrzanog rasta i prihvatanja društvenih mreža. Tek kasnije postaje očigledno da te, sada vidljive mreže, mogu da budu iskorišćene kao novo sredstvo za razmenu veština i informacija van tradicionalnih i skupih sastanaka i simpozijuma, dozvoljavajući istovremeno pristup i široj javnosti. Ova činjenica dobija na značaju kada uzmemo u obzir da mnogi vide javnost konzervacije kao glavni faktor njene buducnosti (cit.[25]).

KUDA DALJE? - MREŽA 3.0 I SEMANTIČKA MREŽA: Ako pretpostavimo da je Mreža 2.0 usvojena kao standardna konzervatorska tehnika (tehnologija), vredi usmeriti pogled ka novim granicama i zapitati se šta budućnost donosi. Sledeći cilj onih koji su na granicama sajberspejsa je ono što se naziva Mrežom 3.0. "Svi projekti namenjeni stvaranju Mreže 3.0 koriste moćne kompjutere koji mogu da brzo i potpuno pretraže Mrežu"[26]. Smisao ovog pretraživanja bilo bi pružanje punog odgovora na kompleksna pitanja. Iz ovog razloga Mreža 3.0 se opisuje kao "učitaj-napiši-izvrši" sistem[27], to jest proširenje ideje da je Mreža 1.0 'učitaj', a Mreža 2.0 'učitaj-napiši'. No, izraz Mreža 3.0 je u realnosti i dalje veoma širok pojam kojim se objašnjava sve i ma šta što bi moglo da postane sledeći evolutivni pomak u razvoju Interneta. Jedna od ključnih oblasti ovog razvoja je poznata kao Semantička mreža. Ime ukazuje na uvođenje veštačke inteligencije na Internet, čime se omogućava da softver izvršava komplikovane zadatke ili pruža usluge umesto korisnika. Tvrdi se da će, "ukoliko bude dobro dizajnirana, Semantička mreža moći da doprinese evoluciji celokupnog ljudskog znanja"[28]. Za mnoge, "to nije pitanje da li će internet sajtovi postati internet servisi, već kada i kako će se to desiti"[29]. Bilo bi mudro, mada priznajem veoma teško, kada bi potencijalni hakeri iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa počeli da razmišljaju o implikacijama i mogućnostima takvog jednog sistema sada, dok je još uvek u fazi nastajanja.
Implikacije novog Interneta, putem koga će moći da se dođe do konzistentnog odgovora na kompleksna pitanja kroz brzu pretragu svih raspoloživih izvora su izvrsne. Dok se o Mreži 3.0 i dalje naširoko raspravlja da li je upotrebljiva, a u kojoj meri predstavlja samo izraz koji je u trendu ili marketinški trik, Semantička mreža predstavlja konkretnu ideju (koja, sa druge strane, takođe ima svoje kritičare). Doktorov odbacuje praktičnost sistema koji bi bio zasnovan na konzistentnim meta-podacima[30]: "Svet ekstenzivnih, konzistentnih meta-podataka je utopija. To je san, zasnovan na samozavaravanju, projekcijama kompjuterskih zaluđenika i histeričnoj inflaciji tržišnih mogućnosti". Jedan od najvećih zagovornika Internet kulture, a posebno Mreže 2.0, je takođe kritičan prema ovoj ideji: "Obećanje Semantičke mreže glasi: ona će unaprediti sve aspekte života u kojim sada koristite silogizme, što ce reći skoro nijedan"[31]. Dekonstruišući ubedljivo i sa izvesnom dozom humora različite opise Mreže 3.0 i onoga što naziva "dokazom o nedostatku njenog koncepta", Širki[31] nastavlja, opisujući dva cilja Semantičke mreže: "jedan je dobar ali nepotreban, drugi hrabar ali osuđen na propast"[31]. Prvi je da se ljudi navedu da koriste više meta-podataka, drugi da se pruži novo značenje projektu veštačke inteligencije. Ipak, uprkos ovim problemima, Širki[31] sugeriše da "isplivava puno vrednosti Semantičke mreže, ali ne zbog nje same". On smatra da sistem koji je razvijan parcijalno, bez zajedničkog meta-narativa, ima svoje mane, ali da ima jednu značajnu prednost - u ovom trenutku funkcioniše.

Mada je koncept Mreže 3.0 na način na koji se sada primenjuje u najboljem slučaju slab, on će neizbežno ostati u širokoj upotrebi. Možemo biti sigurni da će Internet nastaviti da se menja i razvija, a Mreža 3.0 će neizostavno postati široki pojam za opisivanje tog razvoja, kako god on bude izgledao. Da li će Mreža 3.0 i Semantička mreža ikada postati onakve kakve su zamišljene da budu nije predmet ovog teksta, niti konzervatorske profesije. Značajan podatak je da Internet menja našu profesiju i institucije u kojima radimo. "Već sada su se Gugl, Jutjub i Flikr uspostavili kao muzeji digitalnog sveta i aktivno pokušavaju da redefinišu ideju kurativnog sadržaja. Ko zna koji će entiteti (Mreža 3.0? Mreža 10.0?) dalje uticati na tradicionalne (i buduće) funkcije muzeja?" [32, str.15]. Dok praćenje razvoja novih tehnologija postaje sve značajniji deo naše profesije, mi kao konzervatori imamo dužnost da razumemo ove tehnologije i da pokušamo da radimo u okviru ovih promena.




ZAKLJUČCI: Internet je sve više prihvaćen kao značajna komponenta konzervatorskog rada. Posebno je značajna upotreba širokog spektra tehnologija vezanih za Mrežu 2.0 u konzervatorskoj profesiji. Ostaje pitanje do koje mere konzervatori mogu da prošire zajedničke napore da bi iskoristili svoje kreativne potencijale i znanje, i gde ih to može odvesti u okviru sajberspejsa. Ovaj tekst pokazuje da je konzervatorska profesija prijemčiva za razumevanje i interakciju u okviru Interneta, te da je u puno aspekata prihvatila 'hakersku etiku', koja je već deo standardnog pristupa konzervaciji. I dok je jasno da će razvoji u okviru Interneta postajati sve više značajan deo konzervatorske profesije, zadovoljstvo je videti da uloga digitalne kulture (podjednako materijalne i nematerijalne) postaje sve više predmet stručnih diskusija. Stručnjaci Centra za budućnost muzeja [32, str.15] predstavili su svoju viziju muzeja budućnosti, pravovremeno nas upozoravajući da u procesu ne odbacujemo našu tradicionalnu materijalnu kulturu i ideje: "Muzeji imaju, više nego ikada, kritičku ulogu kao prenosioci autentičnog, obraćajući se ljudskoj potrebi za realnim, dok nas čuda tehnologije upućuju na jedan drugačiji put".
Imajući u vidu ovo upozorenje, i dalje možemo da usvojimo tehnologiju koja nam je na raspolaganju i da istražujemo njene potencijalne nove granice. Jedan stari pionir novih granica je rekao: "Radoznalost je sastavni deo ljudskog duha, a zanimljivi predmeti moćno deluju na naša osećanja"[33]. Konzervacija bi mogla da pristupi novim granicama sajberspejsa sa istim radoznalim duhom, otkrivajući nove načine za posmatranje predmeta koje bi hakovanje kulturnog nasleđa moglo da nam pruži. I kao na svim novim granicama, sedenjem i posmatranjem se ne postiže ništa, već treba preuzeti rizik i istraživati.

Prevela sa engleskog Kristina Horjak


NAPOMENE:

1 Lik sa hakerskim pseudonimom Cereal Killer u filmu "Hakeri" (1995.) Scenario: Rafael Morej, režija: Jan Softli, produkcija: Majkl Pejzer, distribucija Metro-Goldvin-Majer. Citat dostupan na sajtu Internet Movie Database.

REFERENCE:
[1] L. Kleinrock, The Day the Infant Internet Uttered its First Words, n.d.
[2] Gibson, W. Neuromancer, Ace, New York, 1984. Dostupno online u okviru Cyberpunk Project-a.
[3] H. Halpin, "Reinventing Technology: Artificial Intelligence from the Top of a Sycamore Tree", u S. Shukaitis, D. Graeber, E. Biddle (Eds.), Constituent Imagination: Militant Investigation, Collective Theorization, AK Press (Oakland and Edinburgh), 2007. Reprint u PDF formatu.
[4] E. S. Raymond, A Brief History of Hackerdom, 2000.
[5] The Mentor (pravo ime: Loyd Blankenship), Hacker Manifesto (poznato i kao: The Conscience of a Hacker), Phrack magazine, issue 07, file 03 8. januar 1986.
[6] S. Levy, Hackers: Heroes of the Computer Revolution, Delta/Dell, New York, 1984. (Online reprintovano 1994.).
[7] E. S. Raymond, How to Become a Hacker, 2001.
[8] T. Berners-Lee and R. Cailliau, WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project, 12. novembar 1990.
[9] Saradnici na projektu Vikipedija, "World Wide Web", Wikipedia, The Free Encyclopedia, 2009.
[10] Association for Progressive Communications, Global Information Society Watch 2008.
[11] R. McCoy, "Collaborating with the Publics Interest", CeROArt, 3 | 2009.
[12] W. Henry, "Conservation OnLine - Nuts, Bolts, Hooks, Lines, and Sinkers: About CoOL", 2009.
[13] S. Laningham, "developerWorks Interviews: Tim Berners-Lee", tonski zabeleženo 28. 7. 2008. (transkript snimka)
[14] D. Hinchcliffe, All We Got Was Web 1.0, When Tim Berners-Lee Actually Gave Us Web 2.0, 2006.
[15] J. Sidener, Wiki technology allows anyone to write, edit reference articles, u: The San Diego Union Tribunal, 2004.
[16] C. Shirky, "Old Revolutions, Good; New Revolutions, Bad", na: Britannica - Web 2.0 Forum, June 14th 2007,
[17] C. Shirky, Lecture: Institutions vs. Collaboration, Oxford/England, 2005.
[18] C. Shirky, Love Internet Style. Opening ‘Provocation’ at Supernova 2007.
[19] C. Anderson, The Long Tail. Wired Magazine, October 2004. URL
[20] C. Shirky, Gin, Television, and Social Surplus. Na blogu: Here Comes Everyone. April 26th 2008, URL. Donekle izmenjen transkript govora "Here Comes Everybody" održanog na konferenciji Web 2.0. San Francisko, 23. april 2008.
[21] Saradnici na projektu Vikipedija, "Power law", Wikipedia, The Free Encyclopedia.
[22] P. Kollock and M. A. Smith, "Communities in Cyberspace", u Smith, M. and Kollock, P. eds., Communities in Cyberspace, str. 3-25. Routledge, London, 1999.
[23] D. Boyd, "A Blogger’s Blog: Exploring the Definition of a Medium", Reconstruction 6(4), 2006. URL (deo posebnog izdanja Theories/Practices of Blogging, eds. Michael Benton and Lauren Elkin)
[24] D. M. Boyd, and N. B. Ellison, “Social network sites: Definition, history, and scholarship”, Journal of Computer-Mediated Communication, 13 (1), article 11, 2007.
[25] J. Holden and S. Jones, It’s A Material World: Caring for the public realm, Demos, London, 2008. (pdf)
[26] J. Markoff, "Entrepreneurs See a Web Guided by Common Sense", New York Times, 12. novembar 2006.
[27] W. L. Hosch, Web 3.0: The Dreamer of the Vine, 2007. U
[28] T. Berners-Lee, J. Hendler i O. Lassila, "The Semantic Web: A new form of Web content that is meaningful to computers will unleash a revolution of new possibilities", Scientific American Magazine. 17. maj 2001.
[29] A. Iskold, "Web 3.0: When Sites Become Services", on: Read Write Web, March 19th 2007.
[30] C. Doctorow, "Metacrap: putting the torch to seven straw-men of the meta-utopia", Version 1.3: 26. avgust 2001.
[31] C. Shirky, "The Semantic Web, Syllogism, and Worldview". First published November 7th 2003 on the mailing list: Networks, Economies, and Culture. Online reprint.
[32] Center for the Future of Museums, Museums and Society 2034: Trends and Potential Futures. Version 1.0. Center for the Future of Museums/American Association of Museums, December 2008. (pdf)
[33] D. Boone, Daniel Boone: pripisan citat. Izvor: Brainy Quotes.

O autoru teksta:

Danijel Kal
konzervator
Muzej muzičkih instrumenata

http://dancull.wordpress.com
daniel.cull@themim.org

Danijel Kal (Daniel Cull) je konzervator, saradnik na projektu Vikipedija, korisnik društvenih mreža i bloger iz Vest Kantrija, Engleska. Studirao je na Institutu za arheologiju Juniverziti koledža u Londonu, gde je diplomirao arheologiju, magistrirao na principima konzervacije i doktorirao iz oblasti konzervacije za arheologiju i muzeje. Kao stipendista Andrew W. Mellon Fellowship programa radio je u Nacionalnom muzeju američkih Indijanaca u okviru Smitsonijan instituta u Vašingtonu, SAD. Radi kao konzervator muzičkih instrumenata u Muzeju muzičkih instrumenata u Feniksu, Arizona.