Uvod
Planiranje
Obezbeđenje
Konzervacija
Klima
Filtracija
Svetlost
Higijena
Način čuvanja
Uslovi za čuvanje fonda umetničkih zbirki GSLU u Nišu
Rešavanje problema u vezi čuvanja umetničkih zbirki
GSLU
Izrada projektnog zadatka prema postojećim predlozima
Zaključak
Prilozi
Literatura
Uvod
Istorijski pregled formiranja i čuvanja zbirki
Ovaj vid ljudske aktivnosti saglediv je sa više aspekata jer je uslovljen
psihološkim, estetskim i uopšte civilizacijskim razlozima. Sakupljanje
i čuvanje predmeta uopšte imalo je određen značaj pošto su pobude bile
direktno vezane za društvene prilike, stepen i vrstu civilizacije. Tako,
na primer, primetna je polarizacija u razvitku zbirki i muzeja između
duhovnih i profanih krugova, iskazuje se kroz nagomilavanje kultnih ili
skupocenih i dragocenih predmeta. Sigurno je da tačan trenutak početka
formiranja zbirki na može da se odredi u punom smislu značenja jer je
imao svoj dugi i složeni put odražavajući prirodu i fenomene ljudske civilizacije
kroz istoriju.
Smatra se da je početak ove vrste aktivnosti vezan za pojavu galerije
Polignotovih radova na ulazu u Propileje, na atinskom Akropolju, o čemu
svedoči Pausanija opisavši prvu pinakoteku iz V veka p.n.e.
Nove doprinose sakupljanju i izlaganju umetničkih dela dali su helenistička
Grčka i Egipat u kome su prednjačili kraljevi Pergamona i naročito Ptolomej
Flladelfijski, iz III veka s.e., koji je sagradio u Aleksandriji Muzeon,
veliki duhovni centar gde je bilo određeno mesto i za izlaganje umetničkih
dela. Rim unapređuje ove aktivnosti jer su se u odredenim krugovima insistiralo
na razvijanju smisla i ljubavi prema umetnostima. Iz ovog perioda istakao
se Rimljanin Mecena, dobrotvor i pokrovitelj umetnosti i postao sinonim
za ovu vrstu delatnosti.
Nakon pada antičkog i rimskog carstva i pojavom hrišćanstva odnos prema
sakupljanju i čuvanju zbirki i dragocenih predmeta postaje osobeno drugačiji.
Crkvene riznice su bile "trezori zatvorenog tipa". Ovo se naročito
odnosi na čuvanje čudotvornih relikvija koje kasnije bivaju optočene umetničkim
radom često u zlatu, opsenjujući vernike lepotom ukrasa. Pored velikog
broja crkvenih riznica u srednjem veku paralelno nastaju i "profane"
riznice. Od tih naročito se ističu trezori burgundskih vojvoda u Francuskoj
i urbinskih vojvoda u Italiji. Najznačajniji kolekcionar ovog perioda
je Žan de Bri, koji je svoj inventar smestio u sedamnaest zamkova. Tako
su se u tim Burgovima izmedu ostalog formirale veće zbirke slika i ikona.
Ovakvim uvidom, možda bi se ovo vreme označilo kao začetak galerijskog
sabiranja.
Kasnije, tokom XV veka, razvojem humanističkih nauka nastavljeno je interesovanje
pogotovu za antički svet, čime se doprinelo specijalizovanju sakupljačkih
delatnosti. Istaknute porodice su tako pretvarale svoje vile, odaje i
hodnike u prave muzeje starina itd.
Ako bi uopštili ovaj pregled kroz istorijat sakupljanja do XVI i XVII
veka, on bi mogao da se karakteriše kao delatnost podstaknuta ukusom pojedinca
i budu uvažene potrebe ostalih pratećih prostora, koji su neodvojivi delovi
za ukupne aktivnosti muzeja.
Drugim rečima muzej ima i druge uloge, osim one da odlaže i čuva zbirke,
a to su: da organizuje izložbe, edukaciju, istraživanje. Smisao čuvanja
je prevašodno podređen ovim ostalim ulogama, kako je navedeno.
Muzej može da definiše na različite načine prioritetnost ovih uloga. Od
toga zavisi kako će da se isplanira prostor za čuvanje i koja će uloga
biti prioritetna.
Opšte planiranje je zahtev po kome muzej određuje svoju osobenu ulogu,
da se zna koja je najvažnija ali i da se ostale uloge uklope i povežu.
Ignorisanje međusobih povezanosti uloga je uobičajena pogreška.
Količina zbirke direktno utiče na vrstu prostora koji treba da se uredi.
Tako se određuje veličina, kvalitet prostora itd. Bez obzira na ove preduslove,
kod većine muzeja taj predviđeni prostor je najviše zanemaren.
U cilju da se napravi jasan okvir za izradu sveobuhvatnog plana muzeja,
sve uloge muzeja mogu da se grupišu u tradicionalne kategorije:
1. IZLOŽBE, 2. OBRAZOVANJE, 3. ISTRAŽIVANJE, 4. ZBIRKE
U prošlosti su muzeji imali opštu univerzalnu ulogu, bez neke obaveze
ka potpunijem usmerenju, dok danas različiti muzeji naglašavaju različite
uloge. Ovakvim načinom muzeji se svojim usmerenjem podređuju zahtevu za
potpunom prezentacijom samo jedne uloge, uskraćujući mogućnost šireg delovanja.
Da bi se izradio program za čuvanje zbirki uzimaju se u obzir sledeći
faktori: Koja je vrsta muzeja? Umetnički, naučni ili neki drugi. Koja
je uloga muzeja u okviru ovih disciplina na osnovu koga će se odrediti
tip zbirke za upotrebu? Kako će zbirka biti upotrebljena u izložbenim
aktivnostima u obrazovanju i istraživačkim programima? Od ovih odluka
odrediće se njena vidljivost, pristupačnost i učestalost. Ako zbirka već
postoji, koliko prostora je potrebno da se čuva na adekvatan način? Kakva
je politika oko sakupljanja umetničkih dela od čega će zavisiti dalji
razvoj prostora za čuvanje? Koji je najbolji fizički odnos izmedu prostora
za čuvanje i ostalih prostora u muzeju?
U širem smislu muzejska zbirka prvenstveno postoji da ispuni potrebe ostalih
uloga muzeja. U tom smislu uloga koju ima muzejska zbirka bila bi na kraju!
Neki problemi se pojavljuju i u slučaju kada nisu u potpunosti definisane
uloge ili kada se zanemari neka od njih, na primer kada se muzej ili galerija
ograniči samo na izlagačku delatnost, zanemarujući u potpunosti istraživanje
i obrazovanje.
Kolekcije koje se povećavaju bez kontrole ugroziće sam konzervatorski
princip, pa bi time čitava zbirka bila dovedena u pitanje.
U slučaju kada su neki muzeji smešteni u istorijskim objektima neće biti
moguće obezbediti idealno okruženje za zbirku, zbog stanja samog objekta.
U tom slučaju zbog nemogućnosti adatapcije, primeniće se kao jedino rešenje
premeštanje zbirke. Zbog toga je premeštanje izložbenog umetničkog materijala
jedina praktična konzervatorska tehnika koja je na raspolaganju muzeju.
vrh strane
Planiranje
Planiranje povezanosti izmedu odeljenja za čuvanje zbirke, pomoćnih odeljenja
i ostalih muzejskih prostora ima za cilj da obezbedi takvo funkcionisanje
da ostale namenske prostorije upotpunjuju i podržavaju rad oko prostora
za čuvanje. To znači da će iznošenjc umetničkih predmeta biti efikasno
čime će biti umanjena opasnost od oštećenja prilikom ovih i sličnih radnji,
izazvanih ljudskom greškom usled neobezbeđenih materijalnih uslova.
Pored ovih osnovnih zahteva jedan od bitnih, o kojima treba voditi računa,
jeste da ma gde bio lociran prostor sa opremom za čuvanje zbirke, morao
bi da ima isto klimatsko okruženje kao prostor gde se održavaju izložbe.
Kako izgleda šematski prikaz uredenja prostora za čuvanje i ostalih pratećih
i pomoćnih prostorija (jedno od mogućih rešenja) prikazan je na slici
u studiji navedenoj u bibliografiji.
Ispravno planiranje omogućiće funkcionisanje unutar muzeja kroz sledeće
neizostavne radnje. To su:
Vođenje registra,
Određivanje stepena pristupačnosti, (neophodan je kompromis) i
Nadoknadvanje ili vraćanje predmeta, odnosi se na zbirku.
Dobar muzejski registar zbirke sadrži barem sledeće informacije: Ime ustanove
odgovorne za dokumentovanje predmeta; ime predmeta; klasifikaciju; jedinstvenu
oznaku; stanje; (... dobro, podesno za izlaganje...) zahtev za opsežnom
konzervacijom; fizički opis; istorija posedovanja, vlasništvo; datum zbirke;
datum sticanja; (donacija, kupovina itd.) poslednji vlasnik;
Javni interes pristupu (škole itd.) kolekcijama mora biti svakako ograničen,
ali uz upotrebu prikladnih sistema za smeštaj zbirke i uz uslov olakšane
vidljivosti, ovaj zahtev može biti zadovoljen samo ako se krajnje ispravno
postupa unutar prostora. O ovome postoje podeljena mišeljenja i zavisiće
od procene i odluke uprave samog muzeja.
Prohodnost vraćanja i razmeštanja predmeta mora biti olakšana adekvatnim
prostornim uslovima.
Obezbeđenje
Obezbeđenje podrazumeva zaštitu od krađa, vandalizma, požara i ostalih
destruktivnih dejstava.
1. Fizičko obezbeđenje podrazumeva učešće osoblja pripremljenog za tu
ulogu, a vizuelna kontrola biće svakako olakšana ako je prostor za čuvanje
i smcštaj predmeta zbirke urađen na adekvatan način. Pored ovog načina
koriste se i: 2, mehanička i elektronska sredstva za zaštitu koja su danas
neophodna, a u primeni bi bili automatski ili poluautomatski sistemi,
čije bi aktiviranje moglo de se kombinuje ovisno od mogučnosti i situacije.
Zašita od požara i sistemi za detekciju
Od ovih sistema navedena su dva tipa. Jedan koji se aktivira kada temperatura
dostigne najviši nivo, a koji je prethodno determinisan. Drugi tip je
onaj koji reaguje u rastućem režimu rada. Naveden je i tzv. SPINKLER sistem
koji radi na principu indikatora, na dim, vatru ili već kako je programiran.
Sredstva za gašenje primenjuju se obično, uz pomoć dva tipa sistema, i
sa ograničenjem njihove upotrebe, zbog eventualne štete koju bi mogli
da izazovu, što će zavisiti i od date situacije za njenu primenu. Predviđeni
su CARBON DIOXID sistem, HALON...
Konzervacija
U najširem smislu ovog termina održavanje ili čuvanje (konzervacija) muzejske
zbirke je zaštita predmeta od razarajućih uticaja jludi i okoline. Stanja
nepravilnosti u promenama vlažnosti i temperature vazduha, isto tako i
prašina, prljavština, neprovetrenost i svetlost mogu doprineti velikom
razaranju muzejske zbirke.
Kada je u pitanju opremanje prostora za čuvanje muzejske zbirkc dešava
se da se ovaj zahtev ne uzima do kraja ozbiljno. Najčešće se ovaj problem,
kako se do sada u praksi pokazalo, rešavao na kraju kada novca za tu svrhu
više nije bilo. Uzrok ovome je bio i kada jc nova zgrada neadekvatno projektovana.
Problem je i u tome što potencijalni donatori radije daju novac za pozorišta,
izložbene prostore i slično, po prirodi privlačnije prostore, nego za
opremanje prostora za čuvanje slika.
Ograničen pristup tehničkim znanjima o zaštiti, imaće za posledicu isto
tako neadekvatnu primenu mera za čuvanje zbirke.
Postoje dva ključna faktora koji određuju kriterijum adekvatnog prirodnog
okruženja u prostoriji za čuvanje a to su: KLIMA i OSVETLJENJE
vrh strane
Klima
Pod ovim se podrazumeva kontrola temperature i vlažnosti vazduha, provetravanje,
filtracija za odstranjivanje aerozagadenja, isto tako prašinu hemikalije
i mikro organizme. Kada se ovo zna postavlja se pitanje mogućnosti i nemogućnosti
sprovođenja ovih zahteva.
Temperatura vazduha
U slučaju kada temperatura varira prirodnim tokom ona će uticati na predmete
u ovisnosti od njihovih osobina. Visoka temperatura ubrzava proces starenja
i utiče na način da predmeti gube različita mehamčka svojstva. Na primer
vlaknasti materijali gube elastičnost i postaju krti, kao što voštano
smolasti (kolofonijum) i neki plastični predmeti postanu mekani. Neki
od njih gube viskoznost itd.
Ekstremno niske temperature čine da materijali postaju krti, čvrsti, tvrdi
ili nastaje opasnost od pucanja i loma.
Lagane i umerene promene temperature od sporedne su važnosti dok je relativna
vlažnost vazduha stalna. Premeštanje predmeta iz hladnog u topliji prostor
mora da se obavi postupno i time izbegne kondenzacija.
Zamrzavanje nekih predmeta radi uništenja insekata zahteva pažljivo ukovanje.
Da bi se takav predmet vratio u predašnje temperaturno stanje preporučuje
se postepeno zagrevanje, obično u trajanju jedan dan 1° C.
U prostoriji za čuvanje uopšte, temperaturni nivo bi trebao bude od 15°C
do 22°C. Za dosledno održavanje i čuvanje zbirke u prostoriji, temperatura
i vlažnost može varirati neznatno, tokom godišnjeg doba tako da se predmeti
nikako ne smeju izlagati naglim promenama. O ovim zahtevima jednako se
mora voditi računa i kada se predmeti prenose na druga mesta.
Relativna vlažnost vazduha
Mnogi se koraci preduzimaju kada je u pitanju prostor za čuvanje kako
bi se smanjile promene temperature i relativna vlažnost vazduha. Neki
od njih uključuju zatvaranje svih otvora, vrata, prozora ili nekih drugih
prolaza koji utiču na promenu vazduha izmedu enterijera i spoljašnjosti
itd. Ovim se upotpunjuje zahtev u nameri ispunjenja idealnog konzervatorskog
stava, o održanju stalnog nivoa relativne vlažnosti vazduha, kao moguć.
U suprotnom slučaju nagle promene vlažnosti vazduha, izazvaće deformacije,
lomove, pukotine itd. Visoka vlažnost stvara buđavost i koroziju. Niska
vlažnost podstiče akumulaciju statičkog elektriciteta. Predmeti sastavljeni
od celuloznih materijala (drvo, papir, pamuk, juta, lan itd.) iskazuju
velike promene u veličini kada su pod uticajem promena relativne vlažnosti
vazduha. Konkretno, na primeru slika očituje se podložnost pritisku i
naprezanju, posebno kod slika na drvetu.
Kod planiranja prostora koji bi bio veliki mora da se uzme u obzir da
je kontrola vlažnosti vazduha u njemu daleko teže izvodljiva, nego kada
bi se taj prostor izdelio u manje prostore, adekvatne predmetima koji
bi tu bili smešteni.
Filtracija
Preporučuje se sistem vazdušne brane, koji treba da se obezbedi na ulazu
za posetioce, zatim ispred skladišnog prostora da bi se smanjila količina
unošenja prljavštine i isparenja.
Svetlost
Faktor osvetljenja kod čuvanja muzejskih predmeta nije do kraja istražen.
Ipak, generalne preporuke po mišljenju većine kustosa, su da prirodno
svetlo treba eliminisati iz prostora za čuvanje zbirke.
Nivo ma koje vrste svetlosti treba da bude nizak, oko 100 LUXA. Neophodni
su i filteri za apsorbciju UV zraka i fluorescentnog svetla. Upotrebom
filtera i indirektne svetlosti koja bi se koristila u muzejskim zbirkama,
nije postignuta potpuna sigurnost, nije potvrđeno da je time postignuta
adekvatna zaštita. Nedavno je otkriveno na primeru slike, koja je stajala
nekih stotinak godina, da je sloj zaštitnog laka brže postajao neproziran
u potpunom mraku, nego kada je isti takav primer bio izložen dnevnoj svetlosti
još uz to filtriran UV spektrom! Ovo otkričće potvrđuje stav da se nastavi
sa daljim izučavanjem ovih problema i da se odluke o primeni ovakvih i
sličnih tretmana moraju zasnivati na iskustvenim podacima. Osvetljenje
u prostorima za čuvanje mora, dakle, pažljivo de se bira. Osnovna preporuka
bila bi da, što je izraženiji plavi nivo spektra, svetlost štetnije deluje
na predmet, dok teoretski opseg od žute do crvene ne izaziva nikakvu štetu
na pigmentima.
vrh strane
Higijena
Higijena koja se razmatra kao dodatna mera je neizostavna uz korišćenje
međuprostora i sistema za filtraciju.
Neophodno je sprovesti dnevno čišćenje svih površina pa i plafona, ali
i ostalih slobodnih površina. Jedna od briga je održavanje visokog standarda
higijene i obraćanje pažnje na sprečavanje ulaska zagađenog vazduha iz
okoline koliko je to moguće.
Nakon odluke da se namenjeni prostor pusti u funkciju skladištenja, treba
da se izvrši podrobno čiščenje i sterilizacija, a kasnije da se sprovodi
periodična dezinsekcija.
Upotreba gasovitih sredstava
Nijedan predmet ne treba stavljati u prostor za smeštanje a da se ne obavi
tretman koji bi se sastojao od sledećih koraka: čišćenje od prašine (kada
je neophodno), gasni tretman, restauracija itd. Dok se ne napravi gasnohromatografski
uredaj koji bi bio dovoljno osetljiv da detektuje skriveni razvoj crva,
bubašvaba, insekata itd. trebalo bi da svi predmeti prođu neku vrstu sterilizacionog
tretmana. Tako na primer, predmeti se tretiraju pojedinačno u posebnim
prostorijama za isparavanje otrovnih gasova. Ovako mora da se radi zbog
zaštite osoblja.
Za preduzimanje ovih mera neophodna je saglasnost stručnjaka hemičara,
koji bi kontrolisali upotrebu potrebnih hemikalija kako ne se bi izazvale
štetne posledice.
Pored činjenice da su mnogi depoi loše uređeni, uočeno je, da je i stanje
nepotpuno. Izmedu ostalog, površine koje su nove, mogu da ispuštaju alkalne
supstance u atmosferu. Ako su supstance štetne onda ovaj faktor mora da
se uzme u obzir kada se priprema novi prostor za smeštaj muzejske zbirke.
Način
čuvanja
Umetnički radovi na papiru ne mogu generalno da se čuvaju na isti način.
Ako se grafički listovi mogu smeštati u ormare sa fijoka sistemom, crteže
pastelom ne valja smeštati u takav sistem. Pokretanje ili "otvori-
zatvori" sistem uticaće razorno na ovaj medijum. Ovi crteži čuvaće
se tako da se učvrste vertikalno u prostoriji za čuvanje, tako da mogu
biti vađeni bez pomeranja.
Najzastupljeniji sistem za skladištcnje slika jeste pomični "regal".
To je sklop od žičane rešetke obešene o klizeće šine okačene na plafon
ili na slobodnu strukturu. Kanali su učvršćeni na podu, drže ram da bude
usmeren i da se ne njiše. Na ovaj način omogućava se izvlačenje iz reda
više tih ramova i tako omogući pregledanje. Predmeti se kače na mrežu
jednostavnim kukama. U planiranju ovog sistema najznačajnije je da sc
oni postave na obe strane sobe tako da središnji deo prostorije ostane
slobodan za pregledanje. Razmak izmedu rešetaka zavisiće od vrste predmeta
okačenih o njih. Rešetke mogu biti veoma velike u obimu. Ima onih koje
su visoke i zahtevaju merdevine da bi se dohvatile slike koje su smeštene
pri vrhu plafona. Upotreba merdevina i rukovanja uz pomoć njih predstavlja
priličan rizik.
Drugi sistem koji može da ispuni zahtev za smešanje slika je "rešetkasta
vertikalna stalaća". Predstavlja poseban način za sistematizaciju
grafika, crteža ili slika, sastoji se od vertikalnih drvenih gredica,
("štafni") od kojih su napravljeni ramovi, gušće poređani i
spojeni policama od iverice ili tablama. Otvori polica su relativno uzani
zbog toga da bi smanjili količinu pojedinih predmeta, smeštenih u svakoj
od njih. Kod korišćenja ovog načina, postoji verovatnoća da umetnički
radovi mogii biti izgrebani jedan od drugog kada se izvlače napolje ili
vraćaju nazad na mesto. Mogu se izgrebsti i ponaosob od samih pregrada.
Jedino odlaganje nekoliko pojedinačnih predmeta u svakome otvoru, smanjuje
mogućnost ovih dešavanja.
Ovaj sistem ima prednost u odnosu na onaj prethodni zbog toga što ga je
lakše napraviti i manje košta.
vrh strane
Uslovi
za čuvanje fonda umetničkih zbirki GSLU u Nišu
GSLU u Nišu osnovana je 1970 god. kada je za vršioca dužnosti direktora
imenovan dr. Lazar Trifunović. Zanimljivo je istaći da je za ostvarenje
ovakvog cilja, koji bi u krajnjem smislu trebao da afirmiše sredinu, na
način da bude povezana sa (koliko je to moguće) tokovima moderne umetnosti
u svetu, isplanirano formiranje fonda umetničkih dela, koja bi se prikupljala
i time postala trajna ostavština, kulturno nasleđe za budućnost.
Za ostvarenje ovih ideja dr. Lazar Trifunovič predlaže, pored redovnc
izlagačke aktivnosti kojom bi se GSLU bavila, i izgradnju namenske zgrade
od 3000 m2, gde bi bila smeštena stalna postavka, slike, grafike, skulpture,
depoi, sala za predavanja itd. Ovakav projekat, naravno, nije mogao biti
ostvaren i danas, posle trideset godina, čini se da u ispunjavanju ovih
zahteva još uvek postoje teškoće za njegovo ostvarivanje.
U periodu od 32 godine postojanja prikupljena je količina umetničkih dela
koja se odlikuju različitim likovnim disciplinama i njihovim izražajnim
sredstvima. Od njih, dominiraju ona sa tradicionalnim likovnim izrazom.
Fond GSLU sadrži oko 750 likovnih predmeta i sastoji se od sledećih celina:
1. Zbirka savremenog slikarstva (775)
2. Zbirka likovnih umetnika Niša (179)
3. Zbirka grafike (112)
4. Zbirka crteža (44)
5. Zbirka savremene skulpture (30)
6. Zbirka umetničke fotografije (0) itd.
Pošto su slikarska dela najzastupljenija, njihov tretman bićc primaran
zbog brojnosti, a ne njihove vrednosti u odnosu na ostala dela iz fonda.
Jedan pregled zbirke slika pokazuje da su se neadekvatnim čuvanjem pojavila
oštećenja. Svi štetni činioci koji su u prethodnom poglavlju navedeni,
uglavnom su prateća pojava i sastavni deo zbirke. Oštećenja su, dakle,
različita - od onih nevidljivih golim okom do onih grubih mehaničkih.
Prisustvo prašine, pojačana vlažnost vazduha, koja je na nekim predmetima
uticala na pojavu buđi, mehanička oštećenja kao posledica nepažljivog
rukovanja, manifestuju se kao ogrebotine, ulegnuća a ponegde su platna
izbušena.
Ispucavanje bojenih slojeva samih, ili zajedno sa preparaturom, je posledica
stanja neadekvatne primena slikarske tehnologije, koja u ovakvim uslovima
samo radikalizuje propadanje. Zbog loše impregniranih platana prilično
je prisutna pojava da su boja i ulje probili na poleđinu. Uočeni su i
otpali ili odlepljeni delovi aplikacija ili debljih namaza, nalegnuta
platna na nepropisne ramove itd. Sa druge strane postoji problem "popularnih"
slika koje su uzete i date na revers opštinskim ustanovama da krase holove
i kancelarije. U nekim od njih, ako i postoji klima uredaj, ne postoji
zaštita od dnevne i veštačke svetlosti. Uz to, ovim se ograničava pristupačnost
delima, javnosti se uskraćuje takva mogućnost, ili se time otežava edukativna
i istraživačka delatnost kao suštinsko pravo muzejske ustanove.
Danas ova ustanova raspolaže sa dva izložbena prostora u "tvrđavi",
prostorom za administrativnu službu i u međuvremenu dobijenom, velikom
prostoru poznatim kao galerija "Srbija". Ova galerija je u sklopu
zgrade koja je pod zaštitom države, te je kao takva revitalizovana. Ovakvim
rešenjem izložbeni prostor je dosta izgubio u funkcionalnosti i estetskoj
primerenosti (zadržavanje secesijskih ornamenata, pilastera itd). Pored
izložbenog prostora u sklopu ove zgrade nalaze sc pratćce prostorije koje
se koriste kao pomoćne. One su relativno konsolidovane, ali i dalje ne
zadovoljavaju ni minimalne uslove za čuvanje umetničkih predmeta.
vrh strane
Rešavanje
problema u vezi čuvanja umetničkih zbirki GSLU
Utvrđivanje i analiza stanja raspoloživih prostorija prethode onim merama
koje bi trebalo preduzeti za ostvarenje najboljih mogućih uslova za smeštaj,
čuvanje, konzervaciju i reprezentovanje umetničkih zbirki. Prikaz rasporeda,
položaja svih prostorija predstavljen je na slici br. 1. U okviru datih
mogućnosti kako su predstavljene na crtežu, biće predložene sledeće mere:
1).Uvođenje grejanja, klimatizacije i ventilacije
2). Rešavanje prostornih elemenata za izlaganje, smeštaj i rad na eksponatima,
3).Formiranje i projektovanje opreme za odlaganjc i čuvanje umetničkih
zbirki prema vrstama umetničkog materijala.
1) Kako je ovo jedan od ključnih faktora za određivanje adekvatnog prirodnog
okruženja biće navedena neka zapažanja u vezi predloženih prostorija.
U celoj zgradi ne postoji sistem za grejanje, a što se tiče prostorije
koja bi bila namenjena za smeštaj slika, slika.-hr,2/-4J njenog klimatskog
stanja izvršeno je merenje temperature i vlažnosti vazduha tokom perioda
januar -april god. 2002. U datom prikazu vidi se da temperatura vazduha
u "depou" nije silazila ispod 4°C, kada je napolju temperatura
padala do - 15C. Sa kretanjem godišnjeg doba temperatura je rasla i dostigla
prosečni nivo na oko 10C. Istovremeno, praćenjem vlažnosti vazduha utvrđeno
je da je njena prosečna vrednost iznosila oko 65% a najviši nivo bio je
u mesecu februaru, dostigavši vrednost od 84%.
Jedna od mera regulisanja klime u postojećem prostoru urađena je ekspcrimentalno*
u mesecu martu. Postavljena je el. grejalica "švedskog" tipa,
od 1800W, koja radi na principu zračenja toplote uz korišćenje prirodnog
kruženja vazduha u prostoriji, gde je postignut sledeći efekat: za tri
dana rada ove grejalice i upotrebe termostata, temperatura je dostigla
15C, a vlažnost vazduha je dostigla nivo nešto ispod 50%. Ovakva proba*
pokazuje da rešenje ovog problema može da se ostvari uz manji izdatak,
međutim, sveukupno gledano, ovakvo rešenje biće parcijalno ako istovremeno
nije ugrađeno grejanje i u izložbenom prostoru pre svega, ali i u ostalim
pratećim prostorijama. Treba napomenuti da parcijalno uvođenje grejanja
ima za posledicu stvaranje velike temperaturne razlike između prostorija
(depo i izložbeni prostor), što je sa konzcrvatorske tačke gledišta neprihvatljivo.
* Ovakva proba sigurno ne može da se uzme kao validna vrednost, jer je
za utvrđivanje pravog stanja potreban daleko duži vremenski period (1-5
god.) ali može da posluži kao orijentacija za dalje ispitivanje.
2) Rešavanje prostornih elemenata za izlaganje, smeštaj i rad na eksponatima
predstavljeno je na slici br. 2. Ovaj predlog, koji bi trebalo da odgovori
zahtevu, da pomoćne i prateće prostorije moraju da se urede tako da omoguće
nesmctano funkcionisanje i time upotpune i podrže rad oko prostora za
čuvanje, pokazuje da je ovaj način primenljiv. Tako, na primer, polje
pod brojem 6 povezuje sve prostorije u "galeriji", zaokružuje
prostorije (4 i 5) i bolje odvaja izložbeni prostor od direktnog doticanja
sa njim. Prostorije označene pod brojevima 7 i 8 mogu da posluže za privremeno
odlaganje izložbenih eksponata kod postavljanja tekućih izložbi ili njihovih
promena. Ovdc se olakšavaju i odvajaju makar dve vrste delatnosti: a)
izložbena, koja ima svoju vezu sa prostorom za čuvanje um. predmeta i
prostornm za odlaganje i b) rad na eksponatima koji može nesmetano da
se obavlja bez obzira na izložbenu aktivnost.
Zbog raznorodnosti zbirke (skulpture - metal, poliester itd. kao i crteži
i grafike) prostorija pod br. 5 zadovoljiće delimično ovaj zahtev. Naime,
deo ove prostorije biće namenjen za smeštaj skulptura, jer će vremenom
taj prostor morati da postane drugi deo za rastuću zbirku slika. Grafike
su smeštene u metalni orman sa fijokama, ali se nalaze u prostorijama
administracije GSLU. Rešenje za smeštaj tih grafika je prostor pod br.
3.
Prostorija namenjena za čuvanje slika i crteža nije velika, šematski je
predstavljena na slici br. 2./4. Treba istaći da se zbirka umetničkih
slika trenutno nalazi u toj prostoriji i smeštcna jc tako da su one naslagane
jedna na drugu. Sve one stoje na betonskom podu, malo odignute na letvama.
Ova prostorija nema prozore, nalazi se nekako u sredini zgrade i povezana
je jednim vratima sa izložbenim prostorom sl.br*?/! i drugim, sa još jednim
prostorom &L2/5 koji služi za odlaganje slika prilikom izložbenih
aktivnosti. Ta druga prostorija je sa lošijim preduslovima za čuvanje,
zbog plafona i krova iznad, koji je termički neizolovan.
3) Formiranje i projektovanje opreme (sistema) za odlaganje i čuvanje
umetničkih zbirki prema vrstama umetničkog materijala. Ovakav projekat
biće predstavljen kroz predloge i uz opis stanja prostorija.
Izbor prostorija bi trebao da bude predložen i odobren od strane upravnog
tela (direktor - Upravni odbor) i kustosa. Od raspoloživih prostorija
mogle bi biti predložene dve prostorije: slika br. 2/4 i 5; u kojima bi
bile smeštene zbirke slika, skulptura i uramljenih grafika i crteža.
Prostor koji je predstavljen na skici br. 2/4 mogao bi da bude pretvoren
u depo za smeštaj i čuvanje zbirke slika. Stanje ovog prostora i mere
koje treba da omoguće funkcionisanje su sledeće:
Pod je od betona koji bi morao da se hidroizoluje i prekrije nekim od
podova (parket, laminat itd.)
Plafon je tzv."kara tavan", pa je pitanje koliko je bezbedan!
Zidovi su prekrečeni nekom disperzijom i relativno dobro izgledaju, ali
ponovna obrada zidova bila bi opravdana zbog lakšeg održavanja u budućnosti.
Ventilacioni sistem sa ugrađenim filterima za izmenu vazduha bi morao
da se postavi kao i grejno telo. Za uspostavljanje konstantne mikroklime
još bolje bi bilo da se ugradi klima uređaj. Aparat za isušivanje vazduha
u tom slučaju ne bi bio neophodan.
SHto se tiče osvetljenja, predviđena prostorija je bez prozora i zbog
svog položaja dnevno svetlo ne može dopreti unutra. Veštačko svetlo mora
da bude bez UV zračenja!
Alarmni uređaj je postavljen za celi galerijski prostor.
Protivpožarni uredaj takođe mora biti postavljen (vidi poglavlje "OBEZBEĐENJE")
Merni uređaji su svakako neophodni za praćenje klimatskog stanja u prostoriji,
pa je iz razloga ispitivanja, pre svega nivoa relativne vlažnosti vazduha
u galerijskim prostorijama, nabavljen jedan digitalni vlagomer. Pored
ovoga, potreban je jedan profesionalni uređaj koji bi beležio stanje,
a to je higrometar.
Higijena podrazumeva redovno čišćenje prostorije, ali pre ugradnje opreme
za čuvanje slika itd. treba izvršiti njenu temeljnu dezinfekciju.
Oprema za odlaganje i čuvanje slika koja bi bila ugradena u ovaj prostor
prikazana je na slici br. 3 i u varijanti a) kako je opisano u poglavlju
NAČIN ČUVANJA, pod imenom pomični regal. Predloženi crtež pokazuje prilagođavanje
ove konstrukcije uz ovakav prostor, čija je karakteristika relativno mala
površina i visoki plafon. Ovo će rešenje zahtevati pažljivije rukovanje
i upofrebu merdevina. Varijanta C) (slika br.7.) je rešenje sa platformom
ili prostorija sa dva nivoa i ugrađenim kliznim sistemima. Ulaz u gornju
prostoriju bio bi iz susedne prostorije (br. 5).
Na slici br.4 prikazana je varijanta b) drvena stalaža sa gušćim pregradama
visine do dva metara, širine i dubine od oko 1 m, koja bi mogla da nadomesti
pomične regale zbog jeftinije izrade. Na slici br. 5 predstavljena je
skica koja pokazuje položaj stalaže i mogućnost ređanja jedne uz drugu,
kao i rcđanje u visinu. Povoljnosti i nedostaci ovakvog rešenja takođe
su dati u poglavlju NAČIN ČUVANJA
Prostor pod br.5. je po povrćini veći, ali bi zahtevao pored gore navedenih
mera i dodatne: izradu paravana za severnu stranu zida i termo i hidroizolacijsku
zaštitu plafona. U tom slučaju ovaj prostor bi mogao da postane adekvatan
za odlaganje slika i smeštaj skulptura.
vrh strane
Izrada
projektnog zadatka prema postojećim predlozima
Na osnovu predloženih mera i utvrđivanja stanja svih prostorija koje pripadaju
galeriji "Srbija" treba defmisati projekat za njeno uređenje.
Generalni projekat bi morao da se napravi tako da ostavi mogućnost za
njegovu postupnu primenu. Sama izrada projekta bila bi prepuštena stručnjacima
projektantima za ovu vrstu poslova.
Izrada ovakvog projekta, zbog specifičnih zahtcva, podrazumevala bi eventualne
dorade, konsultacije oko nekih finesa, da bi se iznašla najbolja rešenja
u okviru zadatog problema.
Realizacija podrazumeva preciziranje raznih stavki koje se uređuju ugovorom
da bi se projekat sprovodio uz poštovanje dogovorenih zahteva.
Kontrola podrazumeva formiranje nadzornog tima ili komisije čija bi uloga
bila da nadgleda izvođenje radova, da prati faze rada i da na kraju prihvati
završni rad.
Zaključak
Sagledavanjem celokupne problematike i predlaganjem mera sa ciljem da
se podstaknu prioriteti i uloge galerije GSLU upotpunjuje se smisao njenog
delovanja i postojanja. Kao što je rečeno, zaštita umetničkih dela nije
sama sebi cilj već mogućnost da ona postanu dostupna javnosti tako da
ispune obrazovnu, istraživačku i estetsku ulogu.
vrh strane
 |
 |
 |
Neuslovno
skladištenje slika |
Neuslovno
skladištenje slika |
Plan
osnove prizemlja galerije "SRBIJA" |
 |
 |
 |
Depo
II, police za skulpture |
Prostorija
br. 4, usvojeni predlog sa platformom |
Detalj
platforme |
 |
 |
 |
Vertikalna
stalaža |
Skladištenje
slika na policama |
Kontrola
temperature i relativne vlažnosti vazduha |
|
 |
 |
Ugrađena
klimatizacija |
Vertikalna
stalaža |
Detalj
platforme |
Literatura:
E. Verner Johnson and Joanne C. Horgan: Museum collection
storage
M. Jovanović, Muzeologija i zaštita spomenika kulture
Zbirni katalog GSLU u Nišu, izdanje povodom 30 god. postojanja
M. Medić, beleške sa predavanja